Sigurno ste čuli na časovima joge, pilatesa ili fitnesa ali i u gimnastici ili baletu za reč „poravnanje mišića“?
Da li ste se nekada zapitali zbog čega nam je to potrebno i čemu uopšte to služi? Kao da je naše telo krivo postavljeno pa sada bi da se ispravi?
U fizici postoje dve sile, jedna se okreće ka spolja a to je centrifugalna i druga sila se okreće ka unutra a to je centripetalna. Ove dve sile deluju u isto vreme i one održavaju stenu u prirodi u mestu kako ne bi odletela. Ove sile u isto vreme igraju se i sa ljudima kako na fizičkom tako i na planu svesti.
A posebno u Lebdećem sistemu vežbanja gde je odnos nas sa svilom kao odnos satelita sa zemljom i ukoliko nismo svesni sile koja nas izbacuje iz centra ili sile koja nas ubacuje u „centrifugu“ snaga našeg tela neće biti pravilno rasporedjena pa ćete npr. da se previše lomite u lumbalnom delu ili da se prepustite svili da vas baca naokolo urezujući vam se u tkivo i praveći mikro povrede i različita nagnječenja što dovodi do miofascijanog bola (hroničnog preopterećenja mišića).
U svom više decenijskom iskustvu vežbača i instruktora imala sam lične uvide koje sam empiriski dokazala a to je da ljudi koji su suviše okrenuti kao spoljnom svetu nemaju kontrolu nad dejstvom centripetalne sile i obrnuto. Iz tog razloga nije dovoljno imati mišićno-refleksnu snagu već i posturalnu orijentaciju koja zavisi dosta od stabilizacije pogleda. A vaš pogled i pomeranje pogleda kao i ceo somatosenzorni sistem razvijen je onoliko koliko i vaša svest i izbalansiranost izmedju materijalnog i duhovnog sveta.
Pre nego što krenete da vežbate sa svilom dajem vam dva mala saveta a to je da gledate gde želite da pokret ide i gde mu je cilj a ukoliko ste već krenuli sa vežbanjem Lebdećeg sistema neka vam svila bude u vidnom polju (ispred vas) dok ne steknete bolju posturalnu orijentaciju u odnosu na podlogu i svilu, udaljenost tela od plafona i bočnih zidova.
Pored delovanja ova dva pravca sile tu je i gravitaciona sila koja je tu gde su tela koja imaju masu. Da nema gravitacione sile ne bi imali potrebu za podizanjem ili spuštanjem tela, ne bi stvari mogli da posmatramo iz različitih uglova. Ali kako bi bili u ravnoteži sa delovanjem ove sile potrebno je optimalno posturalno poravnanje kako bi mišići mogli da funkcionišu uz najmanji utrošak energije ili snage.
Ako se dobro postavi telo pre ulaska u vežbu smanjuje se pritisak na ligamente i kosti čime se povećava njihova efikasnost i gustina kostiju i mišićne mase. Mišići koji su nam potrebni da bi se suprostavljali svakodnevno sili gravitacije nazivaju se i anti gravitacioni mišići a to su: soleus, ekstenzori nogu, gluteusa maksimusa, kvadriceps femoris i mišići ledja. Pored toga cerviko-okcipitalni mišići drže glavu u uspravnom položaju sprečavajući je da se kotrlja ka napred. Antigravitacioni mišići igraju važnu ulogu u propriocepciji. Proprioceptori na stopalima šalju ključne informacije o pritisku putem ovih mišića nervnom sistemu.
Sad smo stigli do najlepšeg dela u Lebdećem sistemu vežbanja a to je što konstantnim pritiskom stopala na svilu vi jačate plantarnu fasciju (na stopalima) što vremenom dovodi do boljeg postavljanja tela! Veliki deo iskusnih instruktora koji upravo čitaju ovaj tekst shvatili su da je jedan od bitnijih faktora u poravnanju tela položaj stopala. Redovna masaža stopala olakšava hod i poboljšava posturu.
A sada zamislite koliko duboko masirate stopala i stimulišete receptore u njima kada hodate po svili. To je savršenstvo stajanja na tvrdoj podlozi nakon penjanja po aerial hamoku ili svili. Pored stopala tu je beznaporno aktiviranje mišića soleusa, gluteusa, ekstenzora, rotatora i mišića ledja jer je svila zapravo skener i u oku dobrog instruktora dijagnostičara odmah pokaže nepravilnost u postavci tela i to je daleko vidljivije jer se struktura bukvalno iskrivi zbog neravnomerno rasporedjene snage pri hvatu svili i sl.
Na taj način vežbač ubrzo shvata i oseća neravnomenost u svojoj posturi što mu omogućava efikasnu korekciju pokreta i zdravo vežbanje!
A kada u uspravnom položaju korigujemo svoju posturu pomoću anti gravitacionih mišića sa jedne strane a sa druge pomoću vestibularno, vizuelnog i somatosenzornog sistema, tek tada prelazimo na inverzije i antigravitaciono vežbanje na siguran i osvešćen način. Takvo vežbanje dovodi vas do zadovoljstva koje pretpostavljam imaju astronauti kada se nadju u antigravitacionom prostoru.