Verovatno svako od vas ko je posmatrao decu u parkovima ili ima svoju decu, po nekoliko puta na dan čuje rečenicu-
Pazi, pašćeš!
Ali deca bez obzira koliko puta pala na dan i dalje rizikuju, igraju se, ne boje se i svaki dan uče nešto novo.
Kada se bojimo pasti da li se bojimo i propasti? Da li se bojimo pada i u drugim oblastima života?
Obrnuti položaj (inverzija) je jedan od osnovnih položaja u Lebdećem sistemu vežbanja (Aerial joge uopšte), gde za razliku od drugih sistema vežbanja u inverziju ulazimo pomoću platna, specijalne svile, što znači da nam je potrebno mnogo manje snage i uvežbanosti. Ovde je sve sasvim sigurno i obezbeđeno ali i pored toga postoji veliki strah čak i kad smo samo par centimetara iznad podloge.
Poznato je da način razmišljanja utiče na formiranje našeg tela. Isto tako promenom na telu dešavaju se i kognitivne promene, na primer, fleksibilno telo će imati fleksibilniji način percepcije življenja. Ljudi koji godinama praktikuju jogu i sami znaju koliko je to uticalo na njihov život.
Naš jezik nema adekvatne reči da objasni unutrašnje promene koje se dešavaju u mozgu i telu nakon vežbanja. Jedan od jezika koji ima neprevodljive reči a koje najlepše i najdublje objašnjavaju ljudske transformacije unutar samog bića jeste sanskit ali i nama blizak staroslovenski jezik koji tako malo poznajemo. Obzirom da je sada reč o strahu od pada (jer nemamo adekvatniji opis ovog stanja) rećićemo da je on u direktnoj vezi sa prisustvom srama i stida u nama. A kada se stidimo mi se ne zabavljamo. Jer stid i sram su nastali kada smo poželeli da nas okolina više voli prihvatajući našu autentičnost.
Kada se prvi put okrenete naopako na času Lebdeće joge ili vežbanja, vi postajete “malo majmunče” iz parka ili dvorišta koje je uživalo u detinjstvu. Ili se u tom momentu dešava nešto sasvim drugo, ostvaruje se vaša želja iz detinjstva da se obrnete naopačke ali u isto vreme kroz vas teče roditeljski strah koji vam to dugo nije dozvoljavao, i onda su pomešani radost i uplašenost. Kada krenete na časove Aerial joge ili Lebdećeg vežbanja više vas ništa ne vezuje za podlogu, prestajete biti uzemljeni. A setite se samo koliko puta ste nešto propustili jer ste ostali “čvrsto” na nogama. Tada shvatite da mali rizik otvara velika vrata zabave i pristupa življenju.
Šta je to što intezivira strah od pada u Lebdećem sistemu?
To što ne znamo tačno šta radimo. E tu smo! Svi volimo da znamo šta tačno radimo i što smo stariji volimo biti što nezavisniji, naročito u ovom modernom svetu jer na internetu imamo informacije o svemu.
Na času Lebdećeg sistema vežbanja morate se osloniti na instruktora, na svoje telo i platno (svilu). Trebate dozvoliti sebi da padnete, da ne znate, da ste nesigurni i da vam je potrebno više puta objasniti i pokazati kako se u određeni položaj ulazi i tada se desi jedna vrsta oslobađanja.
Oslobađate se od potrebe da sve znate, možete i umete, potrebe da budete najbolja verzija sebe, potrebe da sve radite kako treba. Tada se konačno počinjete zabavljati, smejati sebi i drugima, uživati u životu koji nije savršen. A upravo zbog toga je sve savršeno.
Lebdeći pozdrav do sledećeg teksta vaša Ana Ninković